Dešavanja

Деконструкција пејзажа Владана Ранђеловића

На изложби „Деконструкција пејзажа“ аутора Владана Ранђеловића представљени су радови инспирисани пејзажима ауторовог родног краја – Суве планине, импозантног масива у близини Ниша. Њена снага и лепота, које га прате од детињства, постале су његова трајна опсесија и мотив који га непрестано враћа овом пределу. Владан, међутим, не приказује пејзаж дословно; он на платно преноси лични доживљај, утисак који планина оставља, трансформишући га у ликовни језик.

Током различитих стваралачких фаза, аутор се кретао од условно говорећи, реалистичног приказа ка све већем редуковању форме, понекад приближавајући се границама апстракције. Ипак, тешко је говорити о потпуној апстракцији – овде је пре реч о сугестивној апстракцији у којој се назиру препознатљиви обриси планине. Сводећи мотив на неколико основних површина, Владан боји даје кључну улогу. Њени односи и преливи мењају се у складу са годишњим добом и периодом дана – од љубичастих до оранж и жутих тонова, у зависности од светлости сунца.

Као што је Пол Сезан сликао планину Сен Виктоар из готово истог угла, а Клод Моне катедралу у Руану у различита доба дана, тако и Владан ствара серије радова из сличног ракурса, али у различитим сатима и годишњим добима. Такав приступ омогућава му да истражује и преображава колористичке вредности и односе, што је један од кључних аспеката његовог стваралаштва.

Аутор у свом раду ствара ритам и кретање унутар слике, користећи различите третмане површине – од лазура до пастуозних наноса, потеза сувом четком, ликвидима и употребом шпахтле. Црна боја се понекад јавља као дискретна контура. Компоновање слика гради избором и игром различитих ликовних елемената.

Колористички квалитет и фактура слике јесу нешто чиме је аутор опседнут. Утисак који носи са собом толико је снажан да, чак и у атељеу, успева да поново призове снагу пејзажа и да га синтетише у нову визуелну целину. Тако његове слике постају својеврсне забелешке расположења – од сивих, готово туробних тонова, до интензивних, бљештавих приказа истог мотива.

Стваралаштво Владана Ранђеловића сведочи о дубокој и трајној вези између уметника и пејзажа његовог завичаја. Деконструишући пејзаж креира једну нову форму, а истовремено наглашавајући боју као носиоца расположења, аутор успева да пређе границу између реалног призора и унутрашњег доживљаја. Његове слике постају поетске интерпретације Суве планине, мотив који се изнова трансформише у складу са светлошћу, временом и личним емотивним набојем. На тај начин Ранђеловић гради особен визуелни језик у којем се преплићу природа, осећај и меморија, остављајући снажан утисак о трајности и снази уметниковог погледа на свет.

др ум. Дарко Трајановић

Изложба "Профил једне институције" Музеја наивне и маргиналне уметности прилика је да се сусретнемо са стваралаштвом које нам није често доступно али и да будемо учесници догађаја у коме се два музеја спајају у један ... да превазиђемо простор и време на вишеструке начине а све то кроз уживање у неочекиваном и лепом.

Позивамо вас на отварање изложбе, у петак, 14. новембра, у 19 часова у нашем музеју. Гостујућа изложба "Mnemoneye/Memento/Seti me se - геме и камеје из античке збирке Народног музеја Пожаревац" ауторке музејског саветника археолога Теодоре Бранковић која је наставак наше међумузејске сарадње и представља један осврт на предмете који нам одувек привлаче пажњу својом јединственом естетиком и вештом изведбом мајстора.
Добро дошли.

О ИЗЛОЖБИ

Милице МИЛУТИНОВИЋ

У изложби „Структурално дефинисање костима у оквирима иновативних форми“, ауторке Милице Милутиновић, представљена је уметничка истраживачка пракса која преиспитује однос костима, простора и тела, постављајући костим као самосталан визуелни и концептуални елемент сценског израза. Кроз своје радове, ауторка истражује могућности спајања традиционалних костимографских принципа са савременим експерименталним приступима, преиспитујући границе између форме, материјала и личног израза.

Костимографска концепција инспирисана Шекспировим „Сном летње ноћи“ представља визуелну спону између стварности и сна, рационалног и ирационалног, света људи и света магије. Миличини костими прате ову двојност драме кроз јасну разлику у материјалима, бојама и облицима, али и кроз суптилне прелазе између њих, као што се и сама радња неприметно креће између сна и јаве.

У костимима доминирају органски облици и несиметричне силуетe које делују као да су настале из саме природе — попут лишћа, цветова или паучине. Детаљи у виду латица, пера или свилених трака додатно појачавају утисак покрета и лакоће. Насупрот томе, људски ликови су у јасно кројеним, често ограниченим формама, што визуелно симболизује друштвене и моралне границе из којих желе да побегну.

Милица је, како и сама ауторка наводи, настојала да кројним и скулптуралним формама костима, као и различитим интервенцијама – машинским бодовима, штепањем и ручним прошивањем на америкен платну – дође до што занимљивијих решења, чиме је желела да истакне сталеж, карактер и припадност одређеној групацији ликова.

Америкен платно пружа бројне могућности за обраду и креирање сложених структура, омогућавајући вишеслојна значења и геометријске форме. Овакав приступ, који подразумева рад углавном са једним типом материјала, представљао је за ауторку изазов у креирању решења која треба да обухвате широк дијапазон различитих костимографских израза.

Костими у овој интерпретацији „Сна летње ноћи“ не служе само као илустрација радње, већ као активни визуелни носиоци идеје. Кроз материјал, боју и форму они изражавају суштину Шекспировог света — чаробну мешавину стварности и илузије, сна и позоришта. Својом поетичношћу и симболичном разноликошћу,  Миличини костими успевају да оживе атмосферу сна, али и да нас подсете да је, као и у животу, и у позоришту граница између јаве и маште увек танка и променљива.

                                                                                                             др ум. Дарко Трајановић

Конкурс Народног музеја у Смедеревској Паланци за доделу излагачких термина у 2026. години

Народни музеј у Смедеревској Паланци ( у даљем тексту Галерија савремене уметности) расписује конкурс за одржавање самосталних и групних изложби из области ликовних и примењених уметности у Галерији савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, (ул. Првог српског устанка 128, Смедеревска Паланка) за 2026. годину.

Јавни конкурс за младе уметнике и кустосе

Конкурс је отворен до 30. новембра 2025. године и намењен је младим уметницима и кустосима из земље и иностранства.
Позивају се аутори млађи од 40 година да представе своје идеје, истраже нове изразе и стекну прилику за професионалну афирмацију на савременој уметничкој сцени.

Циљ конкурса је подстицање младих стваралаца, развој савремених уметничких пракси и промоција њихових радова у ширем културном простору.

Тема конкурса: Фигурација

Фигурација као вечита инспирација уметности добија нова читања у савременом контексту.

Позивамо уметнике/це да кроз слику, графику, скулптуру, мозаик или цртеж истраже и представе своје виђење портрета, људске фигуре, мртве природе, пејзажа и других мотива, показујући да традиционални поступци и технике могу носити снажну савремену креативну свежину и поруку.

Услови конкурса:

•  Старосна граница до 40 година.
• У наслову мејла назначити: Конкурс 2026., име и презиме

Kонкурсна документација подноси се на званичном ћириличном писму, осим у посебним случајевима

• Биографија аутора (име, презиме, година рођења, адреса, e-mail, контакт телефон).
• Предлог изложбе – јасно образложен концепт
• 10 – 15 фотографија (у резолуцији 300 dpi) радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка, у електронској форми)
• Каталог са последње изложбе (уколико аутор има каталог)

Услови излагања:

• Пријаве са потребном документацијом послати до 30. 11. 2025. године
• Пријаве доставити у електронској форми на е-mail: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli., или директно на адресу: Народни музеј у Смедеревској Паланци, ул. Трг хероја 5, 11420 Смедеревска Паланка ( www.nmsp.rs )

• Непотпуне и неадекватне пријаве неће се узимати у разматрање
• Конкурсни материјал се не враћа

▪ Аутори чије изложбе буду увршћене у програм, у договору са Уметничким саветом Галерије савремене уметности НМСП, имају могућност да поклоне један рад са изложбе који би постао део збирке Савремене уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци.

• Аутор је у обавези да конкурише са радовима који ће бити изложени, у супротном

постоји могућност да Галерија савремене уметности НМСП одбије предлог пројекта

Галерија савремене уметности обезбеђује:

• Галерија савремене уметности НМСП обезбеђује излагачку површину од 25 м2, са два покретна зида чији се тлоцрт може видети на фотографијама.
• Ципован каталог и дизајн изложбе, техничку подршку при поставци изложбе и коктел на отварању изложбе
• Медијску промоцију путем друштвених мрежа и локалних медија
• Смештај за аутора изложбе – преноћиште на дан отварања
• Током трајања изложбе у изложбеном простору аутори имају могућност ТВ презентације
• Аутори имају на располагању 15 рамова (70 х 100 цм), који се могу излагати хоризонтално и вертикално
• Галерија савремене уметности поседује техничке мере обезбеђења, камере и алармни систем

Напомена:

• Термин одабраних радова је предвиђен да буде изложен оквирно 30 дана. У том периоду, могу се организовати ликовне радионице за децу и одрасле, као и интервју уметника који би додатно промовисао аутора и изложбу. Такође, бисмо организовали и Master Class радионице, уколико је уметник заинтересован да одржи одрђена предавања.
• Галерија савремене уметности НМСП не обезбеђује путне трошкове као ни транспорт ликовних дела.

Уметнички савет:

• др Оливер Томић, историчар уметности, Виши предавач на Академији техничких струковних студија у Београду и Ванредни професор на Факултету за уметност и дизајн у Београду
• др Бојана Богдановић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ
• Славенка Чишић Урошевић, кустос и историчар уметности
• Зоран Тодор, академски сликар и професор
• др Дарко Трајановић, доктор ликовних уметности и уредник програма у Галерији савремене уметности НМСП

• Резултати конкурса биће званично објављени на сајту Народног музеја у Смедеревској Паланци ( www.nmsp.rs ), до краја децембра 2025. Године.

За додатне информације: 

Тел. 026 – 317- 295

Теодора и Анђела МИЦИЋ
 Изложба: „СНОВИ И СЕЋАЊА “
Отварање: четвртак, 2. 10. 2025 у 18 часова
Галерија савремене уметности

Сећања и снови – лични, интимни, али и колективни – тема су ове јединствене изложбе.

Теодора кроз крупно кадриране портрете спавача истражује стање интимности, заборава и несвесног. Њени радови постављају питања: шта бришемо из сећања и шта тиме градимо у себи?

Анђела се бави временом и памћењем. Из породичних албума и прича гради слике које успоравају заборав и чувају личну и колективну историју.

Обе уметнице показују да снови и сећања нису трајни и непроменљиви, већ нестални и субјективни – али управо у тој динамици открива се наша истинска суштина.

Дођите да заједно истражимо свет у коме снови и сећања обликују нашу стварност.

СЕЋАЊЕ НА БУДУЋНОСТ (Владо Њаради и Мирјана Тијанић)

Ако је са метафизичке тачке гледишта крај света само крај једне илузије, у свом манифестованом стању и физичком постојању он је драматичан догађај за све његове житеље. Изложба „Сећање на будућност“ демонстрира управо овај потресни, па и трагичан доживљај двоје уметника, који пред посматрача износе своја лчна виђења Краја.

Већ сам назив изложбе је привидно парадоксалан, а заправо је у складу са традиционалим симболизмом, јер асоцира на једну од кључних хришћанских врлина, чије неговање препоручују монашки приручници: сећање на смрт. Како је могуће сећати се нечега што још није дошло, попут лчичне смрти или, у овом случају, краја света? Но, не само да је могуће, него је и нужно, јер се о таквим егзистенцијалним и епохалним темама и може судити само уколико се појединац измести из незаустављивог тока линерарног времена, те сагледа њихов крај (баш као и почетак).

Владо Њаради, доајен српског сликарства и графике већ неколико деценија, своју ликовну снагу и изражајност усмерио је на дочаравање апокалиптичних призора које предсказује. Планета Земља и њени пејзажи су изобличени и искидани, а трагови органског живота на њој збрисани у тој мери да је једини преостали начин представљања ове конкретне пустоши – апстракција. Геоморфни мотиви у катаклизмичком виду, који личе на искрзане крвне судове и покидане мишиће, остварени су изузетном истанчаношћу и, истовремено, жестином. Широке и смеле композиције богате су суптилним детаљима, колористичким и тонским нијансама, а то је био и једини начин на који је Њаради могао остварити жељени утисак. У томе је у потпуности успео: дела која су пред посматрачем асоцирају на усталасане и окамењене геолошке формације настале у временима катастрофа, попупт оних са краја Перма или Креде, када је живот на Земљи два пута био у опасности да се заувек угаси.

Мирјана Тијанић, и сама деценијама присутна на домаћој ликовној сцени, крају света и сећању на њега приступа из другачијег угла. Њена пажња уперена је управо на оно што није тема широких визија Њарадија: на могуће облике органског живота у условима катаклизме. Флора и фауна “последњих времена“ на њеним делима асоцијативног је карактера, али не у чисто формалном смислу, где би извесан облик просто подсећао на, рецимо, рака или цвет. Овде је таква асоцијација злослутно упозорење на злоћудне мутације које предстоје у условима коначне кризе, на губљење идентитета, замагљивање функција и обесмишљеност именовања до јуче познатих и блиских, а сада страних бића. Примена колажа и асемблажа у комбинованој техници додатно оснажује ефекат нелагоде која се осећа при погледу на приказана створења, препознатљива тек у мери да се поред свега још осети и носталгија за изгубљеном природом. Јер, нема никакве гаранцје да ће флора и фауна (то јест, живот на Земљи) са њених слика преживети, напротив.

Иако се бави коначним стварима у метаисторијском смислу, стваралаштво Влада Њарадија и Мријане Тијанић је у исто време и врло актуелно. Време у коме се савремено човечанство налази брементио је знацима смртне претње која се надвија над планетом, а за шта људи сносе огрмоан део одговорности, односно кривице. Аутори су, пак, на Земљи међу нама већ довољно дуго да су и током својих личних живота и каријера могли јасно опазити умножавање опасности, а, будући савесни и креативни, нису могли а да о своме увиду не оставе ово драматично сведочанство.

Оливер Томић