Милица Милутиновић

О ИЗЛОЖБИ

Милице МИЛУТИНОВИЋ

У изложби „Структурално дефинисање костима у оквирима иновативних форми“, ауторке Милице Милутиновић, представљена је уметничка истраживачка пракса која преиспитује однос костима, простора и тела, постављајући костим као самосталан визуелни и концептуални елемент сценског израза. Кроз своје радове, ауторка истражује могућности спајања традиционалних костимографских принципа са савременим експерименталним приступима, преиспитујући границе између форме, материјала и личног израза.

Костимографска концепција инспирисана Шекспировим „Сном летње ноћи“ представља визуелну спону између стварности и сна, рационалног и ирационалног, света људи и света магије. Миличини костими прате ову двојност драме кроз јасну разлику у материјалима, бојама и облицима, али и кроз суптилне прелазе између њих, као што се и сама радња неприметно креће између сна и јаве.

У костимима доминирају органски облици и несиметричне силуетe које делују као да су настале из саме природе — попут лишћа, цветова или паучине. Детаљи у виду латица, пера или свилених трака додатно појачавају утисак покрета и лакоће. Насупрот томе, људски ликови су у јасно кројеним, често ограниченим формама, што визуелно симболизује друштвене и моралне границе из којих желе да побегну.

Милица је, како и сама ауторка наводи, настојала да кројним и скулптуралним формама костима, као и различитим интервенцијама – машинским бодовима, штепањем и ручним прошивањем на америкен платну – дође до што занимљивијих решења, чиме је желела да истакне сталеж, карактер и припадност одређеној групацији ликова.

Америкен платно пружа бројне могућности за обраду и креирање сложених структура, омогућавајући вишеслојна значења и геометријске форме. Овакав приступ, који подразумева рад углавном са једним типом материјала, представљао је за ауторку изазов у креирању решења која треба да обухвате широк дијапазон различитих костимографских израза.

Костими у овој интерпретацији „Сна летње ноћи“ не служе само као илустрација радње, већ као активни визуелни носиоци идеје. Кроз материјал, боју и форму они изражавају суштину Шекспировог света — чаробну мешавину стварности и илузије, сна и позоришта. Својом поетичношћу и симболичном разноликошћу,  Миличини костими успевају да оживе атмосферу сна, али и да нас подсете да је, као и у животу, и у позоришту граница између јаве и маште увек танка и променљива.

                                                                                                             др ум. Дарко Трајановић