Владан Ранђеловић

Деконструкција пејзажа Владана Ранђеловића

На изложби „Деконструкција пејзажа“ аутора Владана Ранђеловића представљени су радови инспирисани пејзажима ауторовог родног краја – Суве планине, импозантног масива у близини Ниша. Њена снага и лепота, које га прате од детињства, постале су његова трајна опсесија и мотив који га непрестано враћа овом пределу. Владан, међутим, не приказује пејзаж дословно; он на платно преноси лични доживљај, утисак који планина оставља, трансформишући га у ликовни језик.

Током различитих стваралачких фаза, аутор се кретао од условно говорећи, реалистичног приказа ка све већем редуковању форме, понекад приближавајући се границама апстракције. Ипак, тешко је говорити о потпуној апстракцији – овде је пре реч о сугестивној апстракцији у којој се назиру препознатљиви обриси планине. Сводећи мотив на неколико основних површина, Владан боји даје кључну улогу. Њени односи и преливи мењају се у складу са годишњим добом и периодом дана – од љубичастих до оранж и жутих тонова, у зависности од светлости сунца.

Као што је Пол Сезан сликао планину Сен Виктоар из готово истог угла, а Клод Моне катедралу у Руану у различита доба дана, тако и Владан ствара серије радова из сличног ракурса, али у различитим сатима и годишњим добима. Такав приступ омогућава му да истражује и преображава колористичке вредности и односе, што је један од кључних аспеката његовог стваралаштва.

Аутор у свом раду ствара ритам и кретање унутар слике, користећи различите третмане површине – од лазура до пастуозних наноса, потеза сувом четком, ликвидима и употребом шпахтле. Црна боја се понекад јавља као дискретна контура. Компоновање слика гради избором и игром различитих ликовних елемената.

Колористички квалитет и фактура слике јесу нешто чиме је аутор опседнут. Утисак који носи са собом толико је снажан да, чак и у атељеу, успева да поново призове снагу пејзажа и да га синтетише у нову визуелну целину. Тако његове слике постају својеврсне забелешке расположења – од сивих, готово туробних тонова, до интензивних, бљештавих приказа истог мотива.

Стваралаштво Владана Ранђеловића сведочи о дубокој и трајној вези између уметника и пејзажа његовог завичаја. Деконструишући пејзаж креира једну нову форму, а истовремено наглашавајући боју као носиоца расположења, аутор успева да пређе границу између реалног призора и унутрашњег доживљаја. Његове слике постају поетске интерпретације Суве планине, мотив који се изнова трансформише у складу са светлошћу, временом и личним емотивним набојем. На тај начин Ранђеловић гради особен визуелни језик у којем се преплићу природа, осећај и меморија, остављајући снажан утисак о трајности и снази уметниковог погледа на свет.

др ум. Дарко Трајановић