"СИМБОЛ(И) ГРАДА"

Изложба „Симбол(и) града: ремек-дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице“ организована је и свечано отворена априла 2021. године у Народном музеју у Смедеревској Паланци. Аутор изложбе је Стеван Мартиновић. након премијерног представљања у нашој установи, изложба се тренутно налази у Галерији РТС-а, где ће остати све до 31. јануара 2022. године.

Извод из рецензије проф. др Драгана Булатовића:

"Али, овај рад јесте добар, квалитетан допринос „историјско-музеолошком“ читању културе као први корак генаологије модерног тезауруса у једној амбициозној локалној заједници. Модерни тезаурус као парадигма се појављује, мада није изговорено, као идеални учинак институционализације приватних колекција које су очувале грађански укус, а који храбра, полетна, млада социјалистичка култура прихвата са јаким убеђењем да је то довољна, естетска противтежа хладном пролеткулту. Јер, локална заједница и њена култура су у моделу који је прихватао и афирмисао професор Лазар Трифуновић рачунали на пуно право на сопствено уздизање на најбољим примерима слободног постигнућа у уметности, а идентификовао се с децентрализацијом културе и против партијско-бирократске провинцијализације. Мада, сви су имали оно што се морало, изложбу о НОБу и сви су се разликовали по томе што су имали „лепу модерну уметност“, а затурали старо и црквено. И у раду се нотира да се и у том тренду лако открива заразна унификација: „рента музеј“, то јест онај који је свугде пристао, па и пожељан за изнајмљивање јер, ето сви следе исти модел социјалистичког естетизма (како га је стандардизовао С.Лукић).

Ово наше сећање добро кореспондира и са још једним тананим запажањем аутора Мартиновића да је елита жудела за великим именима. Комунизам, иначе, јесте обећавао сваком радном човеку да ће остварити право на лепоту, као што му је обећао да ће га лишити заосталости, празноверја и религије. На крају га је лишио и будућности која је изостала."

О изложби:

Изложба „Симбол(и) града: ремек-дела српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице“ замишљена је као преглед историје једног дела ликовне збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци, са посебним акцентом на појавним и оним мање уочљивим облицима њене репрезентативности. Музеолошка у својој бити, концептуална по свом карактеру, историографска према грађи која је коришћена, историјско-уметничка у својој дисциплинарности, она је покушај аутора да се читаоцу/публици представе различити чиниоци што су утицали на њено стварање, али и многи сегменти локалних идентитета на које је, а то желимо да покажемо, утицала. С обзиром на то да је досад мало тога написано о поменутој збирци, а имајући у виду њену присутност у науци и изложбеним салонима српских музеја, публикација и изложба би се могле тумачити као другачије сагледавање збирке прве половине 20. века у Смедеревској Паланци. Без икаквих амбиција да се овде говори о токовима модерне као правца који је обележио готово читаво протекло столеће, направљен је покушај да се збирка стави у функцију локалне културне политике, обликоване музеолошким принципима.

Осим историографско-музеолошког прегледа и тумачења, посетиоцу/читаоцу је понуђен и један естетски доживљај кроз посебне „собе за контемплацију“, које су ништа друго до евоцирање сећања на неке од најзначајнијих појављивања Народног музеја у Смедеревској Паланци током своје историје. Део изложене грађе, као контекст многих прилика и времена, као и атмосфера различитих целина која се жели постићи на поставци, допринос су другачијем презентовању слика/ремек-дела. Надамо се, такође, да ће ова изложба послужити као подстицај за откривање многих разина и облика ликовне збирке који тек чекају да буду истражени. Разуме се, као и током читаве своје историје, простор музеја ће остати мали да прикаже све оно што се желело рећи. До неке следеће овде ће бити приказано 31 дело наших најважнијих представника модерне.