Резултати ликовног конкурса за 2026. годину

ПОВОДОМ ЛИКОВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗЛАГАЧКУ СЕЗОНУ У 2026. ГОДИНИ У ГАЛЕРИЈИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Маја Мрдаковић

Бојана Михајловић

Исидора Јовчић

Јован Петровић

Софија Голицина

Народни музеј у Смедеревској Паланци је на конкурс за изложбу у Галерији савремене уметности примио 22 исправне пријаве са остварењима 26 уметника. Уметнички савет Народног музеја је одлучио да број предвиђених изложби одaбрaних учесника конкурса за 2026. годину сведе на пет (5). То је унеколико било условљено предвиђеним грађевинским радовима испред и око Галерије, који ће током одређених периода ометати њен нормалан рад. Савет је у таквим околностима сматрао да не треба на силу одржавати већи број изложби, јер би се тиме скратило њихово трајање, а превасходни циљ је да публика у Смедеревској Паланци добије прилику да се без журбе и вишекратно упозна са уметничким остварењима, прихвати их и разуме, те да интегрише њихов садржај у свој лични доживљај.

После детаљног разматрања са приспелих пријава са пратећим прилозима, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци усагласио је мишљење и донео одлуку о одабраних пет излагача на исто толико изложби.

• Маја Мрдаковић је своју планирану изложбу посветила пејзажима, како на цртежима, тако и на сликама у комбинованој техници. У својој монохромији, цртежи се одликују експресивном снагом и стакато ритмом. Слике су, пак, изведене наношењем више слојева боје, која је онда местимично гребана и стругана, што симболично указује на прво клијање и раст, потом трошење и пропадање, а заправо обоје у исто време. Смелост колористичких решења на сликама сугерише истовремено продуктивну постојаност земље, али и њену динамичност истакнуту оштрим контурама хоризоната.
• Бојана Михајловић је изложбу под радним насловом „Записи“ извела у техници сувог жига и блинддрука, са делима наглашено рељефне текстуре, која изазива тактилне сензације. Зракасто-паучинасто-латичасте графике једноставних и симболичних наслова (Сусрет, Простор, Дубина итд) одликују се изразитом ритмичношћу. Оне асоцирају на макро- и миркокосмичке структуре, од паукове мреже и цветова до зракова Сунца или галактичких експанзија, у први план изводећи апстракцију која се налази у основи конкретног.
• Исидора Јовчић је, у оквиру целине „Трансформација тела“, представила слике различитог степена односа између апстракције и фигурације. Тежња ка апстраховању ослободила је њене слике наративног оквира, чиме се пажња скреће на ликовност. Тема ипак постоји: то је трансформација тела посредством слике, али и кроз сам поступак сликања (што асоцира на поједине ауторе америчког апстрактног експресионизма). Резултат њених прегнућа су визуелне структуре које посматрачи могу на различите начине емотивно доживљавати и интелектуално промишљати.
• Јован Петровић је свој циклус графика, под именом „Фигура као сећање“, реализовао као својеврсни диптих: с једне стране стоје дрворези у традицији НОБ-а и соцреализма, а са друге су литографије у духу барока (не нужно српског, али њему налик). Двојство ове целине је и тематско: наспрам борских рудара стоје личности из народне епске поезије, пре свега Косовског циклуса (Југ Богдан, Косовка девојка, Милош Обилић, Марко Краљевић итд). Њихово заједничко представљање истиче да су у оба случаја то јунаци и борци, како из прошлости, тако и савремени. Аутор је стога умешно употребио два потпуно различита стила за свој рад.
• Софија Голицина се у својој „Граници коже“ представила фигурацијом у различитим техникама: акварел, каткад у комбинацији са предметима преображен у инсталацију, фотографија и фотоколаж. Аутопортрет и аутоакт као тематика указују на рефлексивни и исповедни карактер остварења у духу борбе између интро- и екстровертности: лице је загледано у посматрача, али прекривено велом, а тело је у „затвореним“ положајима иако је јавности изложено наго. Сажет спектар приказаних мотива посебно наглашава вештину ауторке у различитим техникама и поетикама, које стварају разноврсне доживљаје код публике.

            Избором ових аутора и њихових остварења, Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци потрудио се да за излагачки програм Галерије савремене уметности обезбеди садржај достојан пажње и вредан памћења. Водило се рачуна о томе да публици буду представљени ствараоци разноврсних интересовања и особених поетика и њихови радови изведени у различитим техникама. Треба се надати да ће се током трајања изложби, продуженог смањењем њиховог броја, и сами аутори на разне начине укључивати у активности које ће додатно обогатити живот Галерије, а тиме и доживљај посетилаца. Завидан уметнички ниво и мајсторство техничког извођења за нашу институцију су важни и због музејски збирке, која се постојано обогаћује новим вредним делима.

Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци