Од Галерије уметника према простору мишљења
поводом избора (следећих) кандидата за нову излагачку сезону 2024. године:
Јошкин Шиљан
Кристина Пирковић
Милош Шарић
Вања Суботић
Матија Симовић
Љиљана Бурсаћ
Славомирка Ковачевић, Јевросима Лукић, Здравко Вучинић
Огњен Глигоријевић
Маја Гајић
Sylvia Ковјенић
На сајту Народног музеја у Смедеревској Паланци Галерија је означена као „Галерија уметника“, чиме се желела истаћи репрезентативност излагача у протеклим годинама и деценијама. Пре неколико година промењен је и назив – Галерија модерне уметности „постала“ је Галерија савремене уметности. Ове године изгласан је „нов“ састав Уметничког савета. Другачија политика музеја према савременој уметности појављивала се, дакле, на хоризонту „формалности“, сукцесивно и испотиха. Међутим, ништа Галерију (савремене уметности) Музеја неће променити као што ће то учинити саме вредности и идеје које желимо да промовишемо и наметнемо као критеријум за разумевање света у коме живимо и проблемe (уколико у очима уметника они постоје) с којима се суочавамо. Ништа је неће издвојити од других (истих) који јурећи исконструисану изузетност малих и неретко затворених кругова препознају најбоље из садашњости, иако смо прошлост бирали од онога што је остало. Премда се и у одабиру излагача за следећу сезону могу препознати (младе) „звезде“ наше уметнике сцене, жеља је да се различитим поетикама акценат стави на мишљење самих аутора као претпоставку њиховог разумевања специфичног односа уметности према себи и према свету у коме настаје и живи. И не само то. Настојање да се у једној сезони препознају и посебне релације на ползу повезаности излагача и концепата изложби, које Уметнички савет једнако вреднује као и труд аутора да конкуришу новим радовима, сведочи о могућности да се садашња сцена разуме целовито и интегралистички, ма како она наизглед била хетерогена.
Излагачка сезона што је пред нама је „терапеутска“, она је далекосежно у служби преиспитивања нас самих, па могуће је рећи и суочавања са сопственим страховима (субјективности). „А шта ако нас анђели напусте“ тема је која заокупља пажњу не само једног аутора, оног који (и) ready-made предметима изобличава и саму уметност (у галеријама и музејима), већ као таква позива на промишљање о времену профита, корпорација, банака и удружења, који у трагању за корисницима (купцима) користе препознатљивост (уметничког) знака. Она на известан начин покрива и стварање света другачијег него што га познаје официјелна хришћанска религија, света сопственог наличја, антитезе хармоније и божанског реда у радовима већ афирмисане и вишеструко награђиване уметнице. Пркосећи на известан начин савременом духу времена у његовим негативним конотацијама, овај горенаведени „страх“ прекрива се траговима прошлости, истицањем породичних вредности и поновној употреби старих алатки у модерно доба, док позив на интиму – вапај свесног човека данашњице – остаје императив и у скулптуралном простору, и у природи у којој уметник не црпе само идеје, већ и алате за своје стваралаштво.
У духу наслова рада који ће паланачкој публици бити представљен следеће године, те преживљених и проживљених дистанци, сегрегација друштва и апатичне, готово нихилистичке атмосфере што провејава свим сферама друштва, па тако и уметности – и ми користимо ову прилику да нашој публици, али и будућим излагачима поручимо Приђи ближе – јер само удружени можемо да мењамо заједницу и свет у коме живимо.
Уметнички савет Народног музеја у Смедеревској Паланци
